Da li je krompir samo izvor ugljenih hidrata, ili deo naše ishrane koji nas čini gojaznim? Danas se mnoge moderne dijete zalažu za izbegavanje krompira u svakodnevnoj ishrani. Ali svi dobro znamo da krompir nije tako loš kako ga mnogi danas predstavljaju. Ako bi smo uporedili krompir sa drugim izvorima ugljenih hidrata, krompir će biti bliži povrću od pirinča, paste ili npr kinoe. Po pitanju nutritivnih vrednosti, krompir kao povrće puno je bliži pasulju grašku, brokoliju, paradajizu, luku ili tikvicama. Tačno je da krompir sadrži ugljene hidrate, ali takođe sadrži i dijetetska vlakna, nekoliko vitamina, osnovne minerale, proteine i karotenoide. Krompir ne sadrži holesterol i gotovo da ne sadrži masti. Jedna porcija skuvanog krompira sadrži prosečno 15-30% preporučenih dnevnih doza vitamina C, B6, B3, folne kiseline i dijetetskih vlakana i 10-25% preporučenog dnevnog unosa minerala poput kalijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa. Kao usev, krompir ima relativno mali ekološki footprint. U proizvodnji koristi znatno manje količine vode u poređenju sa pirinčem, pšenicom i kukuruzom. Globalno gledano, krompir je treća po veličini gajena kultura nakon pirinča i pšenice, naročito u zemljama poput Kine, Indije ili zemalja Sub-saharske Afrike. Krompir je najbrže rastuća gajena kultura u tonama proizvodnje. Konzumirajući krompir u svakodnevnoj ishrani doprinećemo očuvanju životne sredine kroz uštede u resursima poput vode, zemljišta, energenata...Krompir je dobra i zdrava namirnica! Prijatno!